Prekomoravska abronoša

Хвала што сте међу најактивнијима и што сте доспели на моју недељну листу активности! 🎉 Dragan Milovanovic, Violeta Rosic, Svetlana Gavrilović, Добрица Ристић, Svetlana Cirkovic, Rade Veljković, Mile Milojević, Milica Petrovic, Slobodanka Dimitrijevic, Seniša Matić, Snezana Stojanovic, Nadezhda Staneva, Vera Vujcic, Milomirka Sargic, Olga Djurovic Ivanović, Violeta Jdjokic, Srbijanka Jovanovic, Jasmina Milovanovic, Danijela Deni Radosavljevic, Dragana Todorović, Violeta Viki Tomić, Bojan Simonovic

КУЋА БЕЗ КАПИЈЕ

Некада се знало:
ако човек неће да му се гледа у двориште, стави ограду.

А данас , напредна технологија. 😁

Нема више ограде, нема катанца, нема ни табле „не улази“.

Само човек лепо живи у кући од стакла,
а на неким прозорима спусти ролетну.

И кад га питаш:

– А што је овде спуштено?

– Немам појма. Тај прозор сам тако.

Аха.

Прозор сам.

Ролетна сама.

Завеса се сама навукла,
а катанац се, сирома', изгледа закључао од превелике промаје. 😂

Има ти и оних који се у ту модерну технику уопште не разумеју.

Неки људи сами не виде нешто што су јуче видели.

А најчудније је што та технологија, кад треба нешто да се сакрије,
одједном постане врло послушна.

Тад више није паметан .

Тад је ,
паметан домаћин.

Зна шта треба да се види,
шта не треба,
коме се показује,
а коме се, бога ми, не показује.

И ту човек схвати да је технологија напредовала више него што смо мислили.

Некад су људи имали тајне у фиокама.

Данас их имају у подешавањима.

Некад се писмо стављало под душек.

Данас се стави под шифру.

Некад се некоме каже:

„Немој да причаш.“

А данас се само притисне једно дугме.

И ,
не прича се.

Само што постоји једна незгодна ствар са тим модерним завесама.

Кад су прозори превише замрачени,
човек не мора ништа ни да види.

Почне да се пита:

што је некоме толико стало да баш ја не видим?

Јер, руку на срце,
није свака завеса знак да се нешто крије.

Некад човек хоће мало мира.

Некад му сунце удара у очи.

А некад…

…сунце баш и није проблем. 😏

Проблем је што је неко тачно знао који прозор да затвори.

Али добро.

Свако има право на своју малу дигиталну кућицу.

Неко држи сва врата отворена.

Неко има један катанац.

А неко има катанац, резу, аларм, шифру и таблу:

„Ја ти се у ово ништа не разумем.“

🤣

Само пазите, људи…

Није тешко сакрити прозор.
Теже је објаснити зашто сте баш тај прозор затворили.😊
Prekomoravska abronoša

У РОПСТВУ

Некад смо сви знали јасно,
од најнеписменијег сељака
па до господе и деце њине,
шта је родољубиво и часно,
и шта треба да чине
потомци негдањих јунака.

Не могу да познам народ
чије су певали врлине
песници од Бранка до сада.
Српско стадо мало
све до последњег руна
разбило се и ошугало.

Постали смо земља
робова и потказивача
и стокатних зеленаша.
Пуне су нам улице сада
поштованих зликоваца,
а затвори невиних робијаша.

На леђима као да грбу
носим од бола и стида,
и улицама кад идем,
као да ми блато баца
поглед охолих странаца
у лице, и сваког дана
вео ми се по вео скида
са ругоба наших рана.

Десанкa Максимовић

🎉 Ове недеље сам освојио/ла беџ „Таленат у успону“ зато што правим атрактивне садржаје који интересују моје обожаваоце!

РУЖИЧАСТА ВРЕМЕНА

Ето нам опет празника за душу.

Ружичаста телевизија вечерас отворила врата новог ријалитија, па сад лепо можемо да седнемо, гледамо ко је с ким, ко је на кога заурлао, ко је кога оставио, ко је шта показао и ко ће од свега тога направити каријеру.

Само се нешто мислим...

Кад ће на ред доћи онај млади вајар што по цео дан ћути над комадом камена и од њега направи нешто што ће трајати дуже од једне сезоне?

Кад ће песник који пише до три ујутру, без спонзора, без силикона и без гласа да се чује преко целе куће, добити својих пет минута?

Кад ће неко рећи:
„Ево вам млада сликарка. Погледајте шта је направила.“

Или:
„Овај младић је освојио олимпијаду из математике.“

Или:
„Ова девојка је направила нешто корисно за своје село.“

Ма не може.

То нема довољно драме.

Не виче.

Не псује.

Не баца столицу.

Не прави гледаност.

А деца гледају.

И уче.

Не мора дете да постане вајар, песник или научник зато што је то лепо.
Нека буде шта год уме и воли.
..aли ми одрасли имамо једну малу обавезу:
да му покажемо да постоји и нешто осим живота пред камерама.
..jер ако му сваки дан говоримо да је највећи успех бити познат по томе што си познат , немој после да се чудимо што дете не зна шта ће са својим талентом.

Можда би нам требало мало мање ружичастог светла,
а мало више светла над оним што стварно вреди.

Ваљда још нисмо дошли дотле
да је највећи српски културни догађај ,
ко је коме узео јастук.

Ако јесмо...

онда нам није проблем телевизор.
Проблем нам је даљински управљач у глави.

Prekomoravska abronoša