NVO "Higija"

💝

Više od plave boje – Danas slavimo autentičnost! 🧩✨
​Danas je 2. april, Svetski dan svesnosti o autizmu. Ove godine, svet šalje važnu poruku: „Svaki život ima vrednost.“
🌍🌎🌏

​Umesto da samo „budemo svesni“, hajde da napravimo korak dalje ka prihvatanju. Deca sa autizmom ne vide svet „pogrešno“ – ona ga vide intenzivnije, detaljnije i često mnogo iskrenije.
Cuvari vaseg zdravlja Higija 💙🩵

Kada je George Michael umro tiho u snu 25. decembra 2016. godine, svet je žalio pop ikonu. Imao je 53 godine. Zvanični uzrok smrti kasnije je potvrđen kao srčana bolest, uključujući miokarditis i bolest masne jetre. Obožavatelji su zapamtili glas, pesme, ere koju je definisao. Ono što još nisu u potpunosti razumeli je da najdugotrajnije nasleđe George Michaela ima vrlo malo veze sa slavom.
Tek nakon njegove smrti počela je isplivavati drugačija priča - ispričana ne na stadionima ili na tablicama, već u skloništima, bolnicama, kafićima i anonimnim bankovnim transferima. Deo po deo, ljudi su istupili da objasne kako je George Michael tiho promenio njihove živote, često insistirajući na tajnosti, ponekad ne ostavljajući ime uopšte.
Decenijama je poklanjao milione.
Ne kroz velike javne gestove. Ne kroz priče za medije. Ali privatno, namerno i gotovo opsesivno tiho.
Jedna od prvih priča koja se pojavila došla je iz britanskog kviza Deal or No Deal. Bivša takmičarka otkrila je da je tokom snimanja pomenula da joj je potrebno 15.000 funti za IVF tretman. Emisija je emitovana, a ona nije mislila ništa više od toga. Sutradan se novac pojavio na njenom računu. Nema poruke. Bez publiciteta. Kasnije je saznala da je to došlo od George Michaela, koji je pogledao epizodu i odmah delovao.
Još jedan račun stigao je od Richarda Osmana, koji se prisetio volontiranja u skloništu za beskućnike George Michael je također radio tamo - servirao hranu, čistio, uklopio se. Nije stigao kao poznata ličnost. Zamolio je osoblje da nikome ne govore ko je on. Osman je kasnije rekao da ovo nije jednokratni nastup, već nešto što je George radio više p**a.
Glumica Emmeline Mondeau podelila je da joj je, dok je radila sa dečijom dobrotvornom organizacijom, rečeno da je opstanak organizacije zbog jednog donatora. Taj donator je bio George Michael. Bez njegovog finansiranja, dobrotvorna organizacija bi zatvorila svoja vrata. Deca bi bila raseljena. Nikada nije dozvolio da se njegovo ime koristi u materijalima za prikupljanje sredstava.
U Capital FM-u, radijska voditeljka Kate Lawler (često pogrešno pripisana online kao "Kate Vogue") potvrdila je još jedan dugotrajni čin velikodušnosti. Tokom uskršnjih dobrotvornih apela na stanicu, George Michael bi rutinski dolazio u ranim jutarnjim satima - ponekad oko 3:30 ujutru - i donirao 100.000 funti odednom. Nije ostao zbog pažnje. Nije se najavio. Dao je i otišao.
DJ Mike Brown je kasnije ispričao priču koja je uhvatila instinktivnu empatiju George Michaela. Dok je sedeo u kafiću, George je primetio ženu koja tiho plače za obližnjim stolom. Od konobarice je saznao da je žena preplavljena dugovima i suočena sa finansijskim kolapsom. George je zamolio konobaricu da anonimno prosledi 25.000 funti. Žena nikad nije znala ko joj je pomogao. Georgeu je bilo draže tako.
Takođe nikada nije zaboravio odakle je došao - ili ko je brinuo o onima koje je voleo. Nakon majčine smrti, George je organizovao privatni koncert za medicinske sestre koje su pazile na nju. Nije bila reklamirana. Nije snimljeno. Bila je to zahvalnost, izražena direktno ljudima koji su pokazali saosećanje kada slava nije mogla ponuditi ništa.
Njegova velikodušnost prema dobrotvornim organizacijama za HIV i AIDS bila je među njegovim najdosledniim. Kao otvoreni gej umetnik koji se uzdigao do istaknutog u jeku krize AIDS-a, George Michael je shvatio stigmu i strah koji okružuje bolest. Njegova podrška organizacijama kao što je Terence Higgins Trust pomogla je u finansiranju lečenja, obrazovanja i zagovaranja tokom godina kada je javno finansiranje bilo oskudno.
Jane Barron, poverenica Trusta, potvrdila je jedan posebno upečatljiv čin. Dok je večerao napolju, George je otkrio da je konobarica studentkinja medicine koja se davi u dugovima. Dao joj je napojnicu od 5.000 funti da bi joj pomogao da ostane u školi. Opet, bez najave. Bez novinara.
Novinarka Sally Hughes prisetila se svog nastupa u emisiji Ko želi biti milioner, napominjući da je George Michael jedini slavni takmičar koji je obećao da će, ako ne uspe osvojiti novac u dobrotvorne svrhe, sam donirati obećani iznos. Za njega je ishod utakmice bio nebitan. Cilj je bio važan.
Možda je najsuzdržaniji primer njegovog privatnog davanja došao iz jedne pesme. Od 1996. godine George Michael je donirao sve tanteme od Isusa detetu dečijim dobrotvornim organizacijama. Pesma je postala globalni uspeh, a prihodi su decenijama tiho tekli organizacijama koje podržavaju ranjivu decu. Ukupan iznos nikada nije javno izbrojan, ali zvaničnici humanitarne organizacije su potvrdili da je dosegao milione.
Ono što je učinilo ova dela izuzetnim nije bila samo njihova razmera, već njihova namera. George Michael je aktivno izbegavao prepoznavanje. On je shvatio kako dobrotvorna organizacija poznatih može postati performativna, kako velikodušnost može biti izobličena u brending. On nije želeo ništa od toga. Verovao je da dobrota gubi svoju čistoću kada je tražila aplauz.
Oni koji su mu najbliži kasnije su objasnili da je ovaj pristup bio nameran. Video je bogatstvo izbliza. Video je kako brzo izoluje ljude. Davanje tiho je bio njegov način da ostane čovek.
Nakon njegove smrti, pojavljivala se priča za pričom - ne koordinirana, ne uglađena, već sirova i zahvalna. Siročad čije su škole ostale otvorene. Pacijenti koji su dobili lečenje. Porodice koje su zadržale svoje domove. Učenici koji su završili školovanje. Stranci čiji je život promenio neočekivana linija života.
George Michael nikad nije tvrdio da je svetac. Javno se borio sa zavisnošću, mentalnim zdravljem i pritiscima slave. Ali on je odbio da dopusti da ga te borbe očvrsnu. Umesto toga, čini se da su produbili njegovu empatiju.
Njegova muzika je dosegla milione. Njegova velikodušnost stigla je do ljudi koji se nikada ne bi pojavili na naslovnama.
I to je možda najiskrenije merilo njegovog života.
Jer kada su se svetla ugasila i ploče prestale da se vrte, ono što je ostao nije samo katalog pesama, već mreža života koje tiho održava neko ko je verovao da pomoć treba pružiti bez svedoka.
George Michaelu nije trebao svet da zna šta je uradio.
Svet je ionako saznao.
n.a

„Učitelju, pročitao sam toliko knjiga… ali većinu sam zaboravio. Kakva je onda svrha čitanja?“

To je bilo pitanje jednog znatiželjnog učenika svom učitelju. Učitelj nije odgovorio. Samo ga je u tišini promatrao.

Nekoliko dana kasnije sjedili su kraj rijeke. Odjednom starac reče:

„Žedan sam. Donesi mi malo vode… ali upotrijebi ono staro cjedilo što leži tamo na zemlji.“

Učenik se zbunio. To je bio besmislen zahtjev. Kako bi itko mogao donijeti vodu u cjedilu punom rupa?

Ali nije se usudio proturječiti.

Uzeo je cjedilo i pokušao.

Jednom. Dvaput. Iznova i iznova…

Trčao je brže, mijenjao k*t, čak pokušavao prstima prekriti rupe. Ništa nije pomagalo. Nije mogao zadržati ni kap.

Iscrpljen i frustriran, spustio je cjedilo pred učiteljeve noge i rekao:

„Žao mi je. Nisam uspio. Bilo je nemoguće.“

Učitelj ga je blago pogledao i rekao:

„Nisi ti pogriješio. Pogledaj cjedilo.“

Učenik je spustio pogled… i tada primijetio nešto.

Starо, tamno, prljavo cjedilo sada je blistalo čisto. Voda, iako se nije zadržala, ispirala ga je iznova i iznova dok nije zasjalo.

Učitelj je nastavio:

„To je ono što čitanje čini. Nije važno ako se ne sjećaš svakog detalja. Nije važno ako se znanje čini kao da prolazi kroz tebe, poput vode kroz cjedilo…

Jer dok čitaš, tvoj um se osvježava.

Tvoj duh se obnavlja.

Tvoje misli se prozračuju.

I čak i ako to ne primijetiš odmah, iznutra se mijenjaš.“

To je prava svrha čitanja.

Ne da napuniš pamćenje…

nego da pročistiš i obogatiš dušu.

Vaša Higija ☀️

🫂Dan zagrljaja: Magija koja leči svet!

💞​Nema ničeg iskrenijeg i čarobnijeg od zagrljaja dvoje dece, zar ne? Ta čista radost, bezuslovna ljubav i osećaj sigurnosti koji se prenose jednim stiskom – to je esencija Dana zagrljaja.

🎀​Zagrljaj nije samo običan dodir; to je super-moć koju svi imamo, a evo i zašto je baš on magičan:
​Nevidljivi štit: Kada zagrliš nekoga, šalješ mu poruku "Tu sam za tebe, siguran/na si". To je kao nevidljivi štit protiv briga i strahova.

☀️​Punjač za sreću: Zagrljaji oslobađaju oksitocin, hormon sreće, koji nas čini opuštenijima i radosnijima. Ko ne voli besplatnu dozu sreće?

​Tajni jezik ljubavi: Zagrljaj često govori više od hiljadu reči. Ponekad je to jedino što nam je potrebno da se osećamo voljeno i shvaćeno.

​Besplatna terapija: Dugi, topli zagrljaji mogu smanjiti stres, anksioznost, pa čak i poboljšati imuni sistem. Pomalo kao super-vitaminska injekcija!

​Zato, na ovaj poseban dan, širom otvorite ruke! Zagrlite svoje roditelje, braću, sestre, prijatelje, pa čak i kućne ljubimce. Podelite tu jednostavnu, ali moćnu emociju i učinite nečiji dan lepšim. Neka se ljubav širi od srca do srca!
​Srećan Dan zagrljaja! ❤️
Vaša Higija 🌷

❤ Odlazi naraštaj od željeza.
Naraštaj ljudi koji nisu imali ništa – a dali su sve.
Koji sami nisu imali priliku studirati, ali su školovali svoju djecu.
Nisu posjedovali luksuz, ali im nikada nije nedostajalo onoga najvažnijeg – ljubavi, poštovanja i snage.

To su ljudi koji nisu poznavali riječ „udobnost“.
Radili su od jutra do mraka, sa žuljevima na rukama i ponosom u srcu.
Nisu govorili o vrijednostima – oni su ih živjeli.
Nisu kupovali sreću – stvarali su je od malih stvari.

To je naraštaj koji je znao popraviti, umjesto baciti.
Voljeti, umjesto proračunavati.
Pomagati, umjesto osuđivati.
Nisu imali sve, ali su imali jedni druge. I to im je bilo dovoljno.

Danas polako odlaze – tiho, bez žaljenja, s dostojanstvom.
S rukama izranjavanim od rada, ali čistima.
Sa srcima punima mira, jer znaju da su učinili sve što su mogli.

Odlaze željezni ljudi, da naprave mjesto naraštaju od kristala – nježnijem, krhkijem, osjetljivijem.
Ali neka sjećanje na njih ostane – poput stare fotografije koja nas podsjeća
da prava snaga nisu instant rješenja i serviran život.
Prava snaga je u ustrajnosti usprkos preprekama.

(Nepoznat autor)

Čuvari Vaseg zdravlja Higija 🎀

NE nasilju nad ženama!

Marija Todorović-Tatar - KO SE VOLI TAJ SE ČUVA (Official Video 2025) Tekst Marija Todorović-TatarMuzika Bojan Jeremić i Marija Todorović-TatarAranžman Bojan JeremićPrateći vokal Marta ČelanovićKamera Marija Todorović-TatarMont...

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
​Naša organizacija izražava duboku zabrinutost povodom aktuelnih dešavanja u Institutu za javno zdravlje Crne Gore (IJZCG). Ovakvim postupanjem rukovodstva urušava se ugled institucije koja je od ključnog značaja za javno zdravlje našeg stanovništva.
​Nikada u istoriji ove ustanove se nije dešavalo da se ljekari i specijalisti izlažu javnom linču, da se osuđuju i da im se dovodi u pitanje profesionalni integritet, a da pritom činjenice nisu utvrđene. Ono što je najvažnije i što se mora istaći: nijednog trenutka niko od građana nije bio životno ugrožen, niti izložen opasnosti. Naprotiv, iz rada ovih ljekara vidi se isključiva posvećenost prevenciji zdravlja, koja nam je prijeko potrebna u današnjem vremenu.
​Odnos novog direktora ocjenjujemo kao nasilnički, a naša zabrinutost je tim veća jer su postupci pokrenuti isključivo protiv žena. Posebno skrećemo pažnju na status dugogodišnje profesorice Agime, od koje je i naša direktorica "Higije" učila i imala čast da sa njom sarađuje. Riječ je o osobi koja je ostvarila nevjerovatan napredak u borbi protiv pušenja u našoj zemlji i koja je zdravstveni sistem podigla na viši nivo. Umjesto da joj se oda priznanje, ona dvije godine pred penziju doživljava javne napade.
​Apelujemo na sve sindikate, NVO sektor, Vladu, premijera i predsjednika države da reaguju po hitnom postupku i da se nepravda prema ovim ženama odmah ispravi. Na čelu ove ustanove treba da bude osoba od integriteta, a ne neko ko sprovodi silu.
​Napominjemo: ko radi, taj i griješi. Ako je do greške i došlo, na to se skreće pažnja lično i u okviru institucije, a ne na ovakav nehuman način.
​Šaljemo punu podršku doktoricama – ženama koje godinama daju sebe za zdravlje stanovništva. Hvala vam, jer je vaš rad očigledan. Vaša nježnost, empatija i posvećenost vrlo su dobro poznati vašim pacijentima, prijateljima, porodici i kolegama.
​Očekujemo javno izvinjenje novog direktora i njegovu ostavku, jer je doveo u pitanje povjerenje građana u IJZCG i ugrozio ugled institucije i indirektno ugrozio zdravlje stanovništva. O ponašanju prema doktoricama i ženama sa dugogodišnjim radnim stažom suvišno je i govoriti.
​Čuvari Vašeg zdravlja: Vaša Higija 💚
(Higija je uz Agimu, Snežu i Aleks)

Milojko Spajić , Institut za javno zdravlje Crne Gore
Glavni grad Podgorica

Otkaz, smjene, suspenzije i ostavke: Burno u Institutu za javno zdravlje Vršilac dužnosti direktora uručio otkaz pomoćniku, a bivšu direktoricu i još dvije ljekarke suspendovaoDirektorica Centra za medicinsku mikrobiologiju smijenjena, ...

Ona je Švedjanka i zive se Šarlota.
On je Indijac, ime mu je Kumar.
Upoznali su se daleke 1975 na ulicama Delhija. Ona je bila dvadesetogodišnja devojka iz bogate kuće, krenula da istražuje svet. On je bio neobrazovan ali veoma talentovan i zaradjivao je (jedva) za život crtajući portrete turistima.
Ne zna se šta je to ona videla u njemu za to kratko vreme jer, očigledno, nešto jeste. On je u njoj video beloliku boginju u laganoj haljini, ruke su mu drhtale dok je prenosio njen lik na hartiju.
Družili su se par dana dok je ona bila u Delhiju ali je ona morala natrag, u Švedsku. Htela je odmah da ga povede sa sobom ali on nije pristao. Rekao je da će joj doći, ako je voljna da ga čeka, ali će stići na svoj način. Nije mogao da zamisli da udje u njenu kuću pokupljen sa ulica grada kao štene.
Tri godine je prošlo kada se on odvažio da krene na put. Nešto uštedjenih para u džepu, stari ranac i isto toliko star bicikl.
Pedalaće od Delhija do Stokholma.
Preko Pakistana, Irana, Avganistana, Turske i cele Evrope, 4 meseca p**a na kome je spavao, najčešće, pod vedrim nebom. Ponekad bi ga neki kamiondžija pokupio, zapanjen momkom koji gladan, umoran, nepokolebljiv, ide put Švedske.

I stigao je. Utrnuo od umora, prekriven prašinom raznih dugačkih drumova, ali nasmejan i srećan.

Zasnovali su porodicu, izgradili kuću, počeli da žive običan život mladih koji se kuće i nadaju da ostare zajedno. Njegov talenat je uspeo da se razvije i on je našao svoje mesto u umetničkim krugovima Švedske.
Ove godine proslavili su 50 godina braka, započetog biciklom i dugim i teškim putem punim prepreka.

Nekim ljudima je dug i težak put do sreće.

Higija 🌿

“Живот има своје услове. Како би човек био прихваћен међу образованим људима, мора бити културан”, поручује Чехов у писму упућеном његовом млађем брату, у коме су наведене особине и навике које имају културни људи.

1. Они поштују људску личност и зато су увек љубазни, пажљиви, учтиви и спремни да чине за друге.

2. Саосећајни су према свима, не само према просјацима и мачкама. Брину и о ономе што се не види, и спремни су да се жртвују како би помогли другима.

3. Поштују туђе власништво, и зато враћају своје дугове.

4. Искрени су и презиру лаж. Не лажу чак ни кад су ситнице у питању. Лаж вређа слушаоца и унижава га у очима говорника. Не позирају, понашају се исто и на улици и у свом дому, не праве се важни пред својим скромнијим пријатељима. Нису склони блебетању нити оптерећују друге својим ничим изазваним исповестима. Из поштовања према туђим ушима више ћуте него што причају.

5. Не унижавају себе како би изазвали сажаљење. Не играју на карту туђе осетљивости да би освојили пажњу. Не говоре „Мене нико не разуме“ или „Нико не мари за мене,“ зато што су то јефтини и вулгарни трикови.

6. Не пате од плитке таштине. Не маре за лажне вредности, познанства са познатим личностима или за то да сами буду познати. Ако су учинили нешто значајно, не праве од тога најважнију ствар на свету, и не хвале се тиме да имају приступ тамо где га други немају. Заиста талентовани људи се увек клоне светине и рекламирања.

7. Ако имају неки дар, поштују га. Зарад њега жртвују одмор, романсе, провод, сујету. Поносни су на свој дар али су му и веома посвећени.

8. Имају развијен осећај за лепо, естетско. Не иду на спавање у одећи, одржавају чистоћу животног простора. Веома воде рачуна да контролишу своје нагоне и да супротном полу не виде само сексуални објекат. Теже оригиналности, отмености, човечности, диве се мајчинским осећајима. Не опијају се већ пију алкохол само у посебним приликама, јер сматрају да нису свиње. Држе се начела mens sana in corpore sano – у здравом телу здрав дух.

,,Тако изгледају културни људи. Да би човек био култран није довољно да чита попупарне романе и посећује позориште. Он мора непрестано, даноноћно да ради на себи, да чита, учи, труди се… и да одмах одбаци сујету, јер се сваки изгубљени сат рачуна", завршава своје писмо Чехов.