Sibirskozdravljeilepota

A šta TEBI pomaže da imaš više energije?

Ako ti je ovo poznato,
piši mi u DM.

Volela bih da čujem šta ti radiš za sebe. 🤍

Vrlo je važno šta jedemo, posebno kada nam je energija već često na minimumu. Ali mislim da i tome treba pristupiti bez opterećenja i bez potrebe da sve promenimo preko noći.

Ja doručak jedem na poslu pet dana nedeljno, pa sam počela da nosim hranu od kuće. Ne svaki put idealno i ne komplikujem — samo sam postala malo pažljivija u izboru.

Ponekad pojedem i kupljeni obrok, naravno. 😊

Poenta nije da budeš savršena. Prati šta ti prija i uvodi promene polako. I to je već mnogo. 🤍

Zato se pitaj:

DA LI JE MOJA „JESENJA PRIPREMA“
ZAISTA PODRŠKA MOM TELU?

Ili sam samo napravila
još jednu listu stvari koje MORAM?

Možda ti ove jeseni ne treba
više discipline.

Možda ti treba
više podrške.

Više sna.
Više odmora.
Bolja organizacija.
Manje pritiska.
I pogled na celu sliku.

Možda prvo treba da napuniš svoje baterije. 🤍

Možda je vreme da prestaneš da budeš jaka po svaku cenu.

Da kažeš:

„Ne mogu.“

„Ne želim.“

„Ovo me povređuje.“

„Ovo mi više nije prihvatljivo.“

To nisu sebičnost i drama.

To su granice.

Zaprati za još korisnih info o Hašimotu i usporenoj štitastoj žlezdi 💫

ption

„Nalazi su dobri.“
A ti se i dalje ne osećaš dobro?

Umorna si.
Kilogrami teško odlaze.
Kosa opada.
Imaš osećaj magle u glavi.
Nekako nisi svoja.

I onda čuješ:
„Štitna ti je dobra.“

Ali ako se ti i dalje ne osećaš dobro — da li tu treba da se završi razgovor?

Ne znači da je za svaki simptom kriva štitna.
Ali isto tako, jedan uredan nalaz ne bi trebalo da bude razlog da prestanemo da tražimo odgovor.

Zato sam odlučila da ovu temu otvorim malo detaljnije.

👉 Sutra krećemo sa serijalom: šta zapravo treba pogledati kada su nalazi „dobri“, a simptomi i dalje postoje.

Ako si se prepoznala u ovome, sačuvaj objavu i prati nastavak. 🤍

Ne daj štitnu budalama.

Kada sam prvi put pročitala ovu rečenicu na Instagramu, nasmejala sam se.

A onda sam zastala.

Jer sam shvatila koliko me je zapravo pogodila.

Ne zbog štitne.

Nego zbog svega onoga čemu sam kroz život davala svoju energiju, pažnju, vreme, godine, čekanje i nadu.

Često verujemo u neko bolje sutra.

Da će se nešto promeniti.
Da će neki ljudi postati bolji.
Da će stvari jednom izgledati drugačije.

Ali… to nije uvek pravilo.

I možda je jedna od najvažnijih stvari koje možemo da naučimo da ne čekamo beskonačno nešto što nam život već dugo pokazuje da možda ne postoji.

Da postavimo granice.

Da sačuvamo svoju energiju.

Da počnemo da volimo sebe — ne tek kada sve drugo rešimo, nego sada.

Jer kada smo mi dobro, onda možemo da budemo dobro i onima koje volimo.

Svojoj deci.
Svojим родитељима.
Svojim prijateljima.

Ne tako što ćemo sebe stalno stavljati na poslednje mesto, već tako što ćemo im pokazati kako izgleda žena koja poštuje sebe, svoje vreme i svoj život.

Zato me je ova rečenica toliko pogodila:

Ne daj štitnu budalama.

A možda bih dodala i:

Ne daj ni svoje godine, svoju energiju i svoj život onome što ih nije vredno. 🤍

Ovo sam danas želela da podelim sa vama, jer možda će se neka od vas, kao i ja, pronaći u ovoj rečenici.

Kada često jedemo, grickamo i biramo hranu koja brzo podiže šećer, insulin stalno dobija posao.

A kada ga ima mnogo i često, telo vremenom može slabije da reaguje na njega.

I onda kreće ono što mnoge žene sa Hašimotom poznaju: glad, želja za slatkim i kilogrami koji nikako da mrdnu.

Zato nije poenta samo „jedi manje“.
Treba da pogledamo šta se dešava iza tih kilograma.

A kako da smanjimo te insulinske skokove?
To ti pričam sutra. 👀

Hašimoto → kilogrami → insulin → zašto insulin raste → šta možemo da uradimo.

Znaš šta sam počela da primećujem?
Kada pričamo o kilogramima kod Hašimota, nekako uvek prvo pogledamo štitnu.

A šta ako problem nije samo u štitnoj?

Jedna stvar o kojoj se mnogo manje priča je insulin.

Kada često jedemo, grickamo, unosimo mnogo brzih ugljenih hidrata, malo se krećemo i uz to smo pod stalnim stresom, telo mora sve češće da luči insulin kako bi glukozu iz krvi „sklonilo“ u ćelije.

I vremenom ćelije mogu postati manje osetljive na insulin.

Tada telo mora da ga proizvodi još više.

A ono što mi žene najviše primećujemo?

Glad. Žudnju za slatkim. Lakše nakupljanje kilograma. I one kilograme koji kao da ne žele da mrdnu.

Zato kod Hašimota ne bih gledala samo TSH.
Ne bih gledala ni samo vagu.

Gledala bih celu sliku.