Lekovito bilje Tilia Vrnjacka Banja

Vrnjačka Banja je već svima poznata po lekovitim izvorima, sa vodom koja leči, sa prekrasnom prirodom I duhom takvim da pri dolasku u ovu banju osetite apsolutnu zaljubljenost u sve. Oboleli već posle par dana u ovom lečilištu, zaigraju kolo na promenadi, stari osete mladost, a mladi pozitivnu ludost…Jednom rečju ova banja opija! Međutim ovde se radi o meštanima, o toliko starim, a toliko ne zaboravljenim medju ovim stanovnicima. Godina 1912 obeležila je rodjenje Perunike, čudnog li imena srpskog, ali kao što za sve postoji razlog pa tako I za ovo ime, Perunika je dobila ime po biljci, po cvetu, niko tada ni slutio nije da će to ime da je obeleži. Perunika se rodila u Crnišavi , kao devojčica imala je u to vreme sve, iz imućne porodice, nije oskudevala ni u čemu. Kao I sve devojčice volela je igre po poljima, brala je cvetove I od njih pravila umetnička dela. Perunika I njena sestra najviše su se radovale Ivandanu, jer tada bi brale ivanjsko cveće, medju koje su dodavale cvetiće, a zatim od svega pravile su venčiće. Zatim su venčiće poklanjale celom selu, svi su bili srećni taj dan, svi su se radovali nasmejanim devojčicama a I poklonu-koji je po verovanju donosio sreću u domove. Svanuo je I taj dan, kraj igrarijama, kraj detinjstvu-udaja, nije znala za koga ‘ide’, ni slutila nije, u njenom srcu bila je velika strepnja ali I neko slatko iščekivanje. Obrazovana Perunika, u to vreme dovoljno obrazovana, očekivala je sebi sličnog, I po novcu sličnog, ipak biti miradzivka nije mala stvar. Dodjoše po nju I budući muž Slavko, odmah je pomislila da ima nade za nju. Slavko je bio lep, visok čovek plave kose. Ono što joj se najviše dopalo to su plave slovenske oči, u njima je mogla jasno da se ogledne, ali nije primetila da te oči imaju I neku jaku iskru, neko sijanje čudno, svetlucanje…da je odmah I to primetila znala bi šta je čeka, jednom rečju Jevdjić. Danas biti ‘Jevđić’ nije toliko teško, medjutim u to vreme bilo je čudno. Slavka nije držalo mesto pored jedne žene, baveći se građevinskim radovima upoznavao je mnoge tuđe žene…koje su rado pristajale da budu njegove makar I na noć. Naravno da je istina jednog dana isplivala na videlo, ali do tada je već bila majka sedmoro dece- Ruže, Nade, Mileve, Vaska, Miće, Veroljuba I Momira. Mučila se, patila, razmišljala gde je to pogrešila, deca su je gledala I često su bila tužna zbog nje. Jednog dana ćerke su joj rekle da ne žele da je gledaju takvu I da žele da joj pomognu u svemu samo da bude srećna. Ubrzo je shvatila šta to sve znači I počela je da razmišlja kako sebi da ispuni dan ne razmišljajući o Slavkovim preljubama. Devojčice Nada I Ruža počele su da je izvode svaki dane u duge šetnje po prirodi, počele su da istražuju sve, Perunika je toliko bila srećna da joj se u nekim trenucima činilo kao da se vratila u svoje detinjstvo. Na nepristupačna mesta u Klečaku I Grotu išli su I dečaci Mićo, Momir I Vasko, Verko kao najmlađi ostajao bi kod kuće I obično se ljuljao na ljuljašci na dudu, koju mu je otac napravio, bio je mezimac. Mileva je ostajala kod kuće da priprema šta treba a I da pazi na Verka. I polako je počelo da sve dobija svoje razloge postojanja…
Srećne sa mamom brale su cveće, šumske jagode, dečaci su nosili drva za potpalu kući, I tako svaki dan. Jednog dana rešili su da otpešače do planine Goč, probudili su se rano ujutru, spakovali vodu, hranu, malo dudinja I svi su pošli. Pošao je I Slavko vidno uzbuđen I srećan što ih sve vidi zadovoljne, jer je mislilo da je za sve kriv, I nikako nije mogao da objasni svoje ponašanje. Dug je put do Planine Goč, stajali su, odmarali, pitali se kad će već jednom da stignu, a kad su stigli shvatili su da im se trud isplatio. Netaknuta priroda, mirisi bilja, imali su šta da vide. Naišli su na polje nane, dovoljno je bilo da udahnu taj vazduh I da im bude bolje. Počeli su da beru, malo nanu, malo hajdučke trave, malo kičice, svega po malo. Zatim su krenuli nazad. Izmoreni, icrpljeni ali srećni u zajedničkim ternucima. Slavko je pitao Peruniku otkud svo to znanje o biljkama, odgovorila mu je da je od malena to interesuje. Pala mu je jedna ideja na pamet-za rodjendan će dobiti knjigu o bilju! Došao je mesec oktobar, I Slavko je već pripremljenu knjigu, koja odavno čeka da obraduje Peruniku taj dan I poklonio. Bila je oduševljena, posle dugo vremena dobio je I poljubac…Teška vremena su to bila, puno dece, treba sva ta usta prehraniti, ratno vreme naidje. Perunika je rešila da iskoristi svoje znanje I da biljke suši, seče, pakuje a zatim da prodaje narodu. Kao što rekoh trebalo je prehraniti decu. Ispostavilo se da je spojila rad sa ljubavlju. Deca su joj u svemu pomagala I učila uz nju. Voleli su priprodu, voleli su da pomažu a uz to imali su za hranu. Vremenom su se toliko izveštili da su postali prava mala firma. Perunika je pročitala jako puno knjiga, odlazila je na sva moguća mesta da pronadje biljke, išla je čak I u Crnu Goru za žalfiju. Došlo je vreme da sama napiše nešto, I napisala je, sve je ostalo sačuvano I dan danas se prenosi sa kolena na koleno. Mnogo ljudi je posećivalo, od običnog naroda do poznatih pisaca I pesnika, poput Desanke Maksimović, svi su joj bili zahvalni, I svi su je preporučivali. Danas ste vi tu, kao naš gost, kupili ste mešavinu čaja, čiji recept već sada ima 71 godinu. Ovaj primerak poklonila vam je Olivera, ćerka Mićina I Milankina, kad krenete sada ka promenadi srešćete Perunikinu-naninu ćerku Nadu, na zelenoj pijaci srešćete Miću I njegovu suprugu Milanku, u ostalim gradovima srešćete Žiku, bivšeg muža Oliverinog, srešćete I Dragana Ružinog sina, Radovana Momirovog sina, srešćete I Smiljka-Milevinog sina, Veroljub I Vasko kenuli su očevim stopama pa su sada uspešni gradjevinci. Uglavnom, svuda smo, sa vama dosta dugo, pomažemo ne sebično I prirodno. Ni mi nismo skroz zdravi ali jedno je sigurno sve što znamo I što nas je Nana naučila dajemo vam, a vi iskoristite šansu koja vam se pruža u ovo lažno vreme I prepoznajte tradiciju, kvalitet I verujte nam, mi se bogatili nismo, odbijali velike ponude jesmo, nama je zapisano da pomažemo I to činimo oduvek I činićemo zauvek. S poštovanjem Peruničići


Andrijana-Perunikina praunuka
Ćerka Oliverina