I&II&I

Tog dana zora je bila moja i naša.
Brdo je to, uspon, ta planina Dinara, kote Drage i Crni Bunari

Bijela je bila u cik zore.
Pamtim plamen i krv na snijegu.
Pred očima su mi Kašić, Lakići i Ravni kotari.
Oko mene padali su Biokova sinovi, padali su naši dečki z bregova, padali pa se dizali.

A ja idem, s lijeve strane, kao duh iz pakla…, sijem, pa opet sijem, na nišanu mi Sejmeni

Po meni se ništa neće zvati.

Sva moja bol je u ramenima i prsima.
Jutra su mi postala tuđa, tuđi ljudi, tuđe ruke
Noći više nisu iste, svjetla grada privlače, mrzim zore, mrzim snijeg, sve mi je Bach draži.

Sve je kao isto,
a ništa više isto nije

Kao da letim, lebdim,
dole ispod mene Kotari ravni,
pa se vraćam iznad Kule Stojana.

Ispred mene Islam Grčki,
iza Latinski.

Dalje idem — groblje.
Tu je palo puno naših Brođana.
Crkva Kašić,
ispod Lakići.

Noć.
Prolazimo pokraj kostura.
Ispred Smiljčić,
lijevo Paljuv.

Čistina.
Grmljavina, buka i prašina.
Sitni metali, krhotine
i puno olova.

Iza mene topovi, plutoni.
Ispred mene Drače, rovovi,
hladna cijev u ruci.

Ruka drhti,
trzaji, kratki pa duži.

On do mene —
Bogu nešto ružno dobacuje,
dok drugi rafal nervozno ispaljuje.

I Jaki je tu do mene,
puca, ne zastajkuje.
Blizu se čuje krik — pomoć.
Idu nosila.

Imamo paket.
Tkanina je crvena.

Dižemo nosila.
Čistina.
Meta smo u pokretu.

Divna slika za snajperista,
brata od Feđe Štukana.

Odjednom gomila.
Repetiram kalaša.

Meta smo.
Idemo do Diabla
ako padne samo jedna osamdesetka.

Opet kiša puna olova.
Zima je.
Kašić, petica.
Saba je u snu doziva.

I pada tu na nas stodvadesetica.
Malo nas zabavlja detonacija.

Put je dug par stotina metara.

Čistina,
zemunica,
debelo brdo,
rov.

Novak
i sudbina